Kada je 2006. godine u autorskom tekstu za Wired magazin, Džef Houv prvi put upotrebio termin crowdsourcing, učinio je to sa namerom da opiše pojavu koja je već uveliko postojala. Ova činjenica je interesantnija čak i od same teme kojom se u ovom tekstu bavimo, upravo zbog toga što čovek kao krajnja destinacija kojoj se obraćamo, često toliko brzo stvara nove obrasce aktivnosti da smo prinuđeni da na njih reagujemo retroaktivno, kada su već uveliko zaživeli u praksi, pa čak i stvorili svojevrsne trendove.
Pažljivo tumačeći crowdsourcing fenomen, Houv se poziva na brojne primere među kojima je i poseta njujorškoj anderground manifestaciji na kojoj je razgovara sa fotografima-hobistima koji svoje radove plasiraju na tada relativno novom servisu IStock, pri čemu ostvaruju zarade koje se po svojoj visini nikako ne mogu smatrati amaterskim. To nije iznenađujuće, jer je tehnologija toliko napredovala da danas gotovo svako može sebi priuštiti kvalitetne aparate i kamere, pri čemu je mogućnost plasmana radova zahvaljujući internetu prestala da bude prepreka. Hobisti, ljudi koji u slobodno vreme pristupaju aktivnostima koje ne spadaju u njihovu primarnu delatnost, pri čemu koriste internet i aktivno participiraju u zajednicama čiji korisnici nisu unapred poznati već predstavljaju heterogenu masu, postaju nezanemarljiva kreativna snaga koja po svome učinku može nadmašiti pojedince, stručnjake pa čak i kompanije i institucije. Postupak u kome im poveravamo određeni problem, kako bismo njihovu kolektivnu kreativnost stavili u funkciju i zauzvrat dobili merljive rezultate, jeste crowdsourcing.
Međutim, kako bismo ovu pojavu dodatno rasvetlili, umesto da odmah nabrajamo šta crowdsourcing jeste, možda je korisnije da prvo kažemo šta on nije. Crowdsourcing nije lakši put do cilja, niti prečica putem koje od nepoznate javnosti možemo dobiti rezultate koje odmah možemo primeniti u praksi. On nije nešto čemu možemo verovati bezrezervno ili ga primenjivati u svakoj prilici. Ipak, ne možemo ga ni ignorisati, a evo i zašto.
Bez obzira na prirodu i razvojnu fazu našeg projekta, proizvoda, usluge ili ideje, mi neizbežno komuniciramo sa brojnim javnostima težeći ka pronalaženju jasno segmentirane tržišne niše u kojoj ćemo pronaći svoje mesto i zauzeti željenu poziciju. Da bi kontakt sa tržištem bio uspešan, mi ga prvenstveno moramo shvatiti, odnosno uzeti u obzir sve specifične karakteristike koje prevashodno reflektuju karakteristike ljudi kao njegovog osnovnog gradivnog elementa. Zato crowdsourcing, kao suštinska refleksija sinergije njihovog različitog znanja, iskustva i stavova o određenim pitanjima, može pomoći da ih bolje razumemo, a samim tim i kvalitetnije koncipiramo strategije koje će odrediti način na koji ćemo im se obratiti i ponuditi ono što želimo da prepoznaju i prihvate kao odgovor na svoje potrebe.
Imajući ovo na umu, možemo da govorimo o četiri osnovne crowdsourcing manifestacije: crowd wisdom, crowd creation, crowd voting i crowdfunding. One nisu konačne i mogu da se kombinuju u zavisnosti od potreba, a pomažu nam da kreiramo pristupe koji će u konačnom izrazu imati veću šansu da ostvare uspeh, upravo zbog činjenice da su u njihovom stvaranju učestvovali oni kojima su i namenjeni.
Veoma je interesantno da je upravo crowd creation primenjivan čak i od strane kompanija koje su masi poveravale kreiranje video spotova koji su emitovani tokom finala čuvenog Super Bowl-a. Međutim, važno je napomenuti da kreativni izraz ovde ne treba posmatrati isključivo kao finalnu verziju, već i kao mogućnost sticanja inputa na kojima će se bazirati pristup profesionalaca. Takođe, različiti pristupi u kojima od velikog broja pojedinaca zahtevamo da jednostavnim glasanjem daju svoj sud o određenoj ideji, konceptu ili proizvodu može biti veoma dragoceno, naročito kada smo naš poziv koncipirali i emitovali tako da stigne do onih javnosti čiji nam je sud bitan. Ukoliko se ovakva praksa odvija kontinuirano, benefiti postaju višestruki jer konstantn uspevamo da se prilagodimo preferencijama relevatnih grupa. Zato i ne čudi što upravo Google kao najpoznatiji web pretraživač rezultate pretrage temelji na ovom principu, ali i ne treba zanemariti čitavu industriju proizvoda po narudžbini, gde kompanije u svoj redovni asortiman uvrštavaju samo one koje je masa prepoznala i odabrala kao favorite. Crowdfunding je pristup o kome se verovatno najviše priča, jer se odnosi na finansiranje ideja, projekata i proizvoda od strane osoba koje u njima prepoznaju vrednosti i žele da ih podrže još u razvojnoj fazi, pre konačnog nastupa na tržištu. On je značajan ne samo zbog toga što može pomoći u prikupljanju materijalnih sredstava, već i zbog činjenice da nam omogućuje prvi kontakt sa potencijalnim korisnicima i stvaranje zajednice koja će nastaviti da nas podržava i nakon završetka kampanje.
Naravno, kao što je kreativnost ključna stvar koju očekujemo od onih kojima se putem otvorenog poziva obraćamo, neophodno je planirati i kreirati kreativan pristup koji će nam omogućiti da pronađemo prave učesnike, a potom ih i motivišemo i okupimo na mestu koje će omogućiti crowdsourcing. Popularne društvene mreže mogu predstavljati adekvatne kanale na kojima se putem pažljivo osmišljene crowdsourcing kampanje možemo obratiti korisnicima i ostvariti interakcije koje su daleko produktivnije od klasičnih takmičenja ili objava. Posećena web stranica lako može postati crowdsourcing platforma u kojoj će se razviti dublje veze sa njenim posetiocima. Primera je mnogo i ne možemo govoriti o univerzalnom pristupu, ali ukoliko prepoznamo potencijal i procenimo da želimo da krenemo u ovom pravcu, rezultati su gotovo uvek srazmerni uloženom trudu. Zato je crowdsourcing konstantna potraga za načinima koji će osloboditi puni potencijal mase i pretvoriti kolektivnu energiju u rezultate koji donose višestruke benefite.
